1. Muškarci koji mrze žene – I deo trilogije Milenijum
Stig Lašon
2. Buđenje – I deo serijala Vampirski dnevnici
L.Dž. Smit
3. Devojčica koja se igrala vatrom – II deo trilogije Milenijum
Stig Lašon
4. Bes – III deo serijala Vampirski dnevnici
L.Dž. Smit
5. Borba – II deo serijala Vampirski dnevnici
L.Dž. Smit
6. Kula od karata – III deo trilogije Milenijum
Stig Lašon
7. Senka vetra
Karlos Ruis Safon
8. Mračno okupljanje – IV deo serijala Vampirski dnevnici
L.Dž. Smit
9. Tri metra iznad neba
Federiko Moća
10. Povratak: Duše senke – VI deo serijala Vampirski dnevnici
L.Dž. Smit
Top 20
Dečja književnost Dijete i zdrav život Domaća književnost Fantastika Horor Istorijski romani Ostali zanimljivi naslovi Politika i ekonomija Popularna beletristika Samousavršavanje Saradnja sa EACEA Savremena književnost Svi kompleti Tinejdžerska književnost Triler Sve knjige hronološki
Komitet Švedske akademije opisao je Le Klezija kao autora „poetske avanture i čulne ekstaze, istraživača ljudskosti izvan i ispod granica vladajuće civilizacije“. Njegova dela odražavaju strast za putovanjima, posebno po ivicama savremene civilizacije, na čiju destruktivnost neprestano opominje.

Le Klezio se već u 23. godini proslavio svojim prvim romanom „Le proces - verbal“, za koji je dobio nagradu „Renodo“, a potom i ušao u uži izbor za Gonkurovu nagradu. Još u ranim delima Le Klezio se istakao kao ekološki osvešćen autor, pre svega delima „Terra amata“ (1967),„Le livre des fuites“ (1969), „La guerre“ (1970),„Les géants“ (1973) i, posebno, romanom „Desert“ (1980), za koji je dobio nagradu Francuske akademije.

U kasnijim delima Le Klezio se osvrće na uspomene iz detinjstva. U romanu „L’Africain“ piše o svom ocu, od kojeg se razdvojio kao dečak, dok je njegov potresni roman „Ritournelle de la faim“ („Tužbalica o gladi“) inspirisan događajima iz života njegove majke. Le Klezio je pisao i knjige za decu: „Lullaby“, „Celui qui n’avait jamais vu la mer suivi de la montagne du dieu vivant“ (1982) i „Balaabilou“ (1985). Žan-Mari le Klezio dobio je 14. septembra 2010. „Astečkog orla“, najviše meksičko književno priznanje koje se dodeljuje stranim autorima.

Biografija:
Žan-Mari Gistav Le Klezio rodio se 1940. godine u Nici, u familiji koja ima britansko poreklo, ali se u 18. veku preselila na Mauricijus, nekadašnju francusku koloniju u Africi, koja je u to doba bila pod britanskom kontrolom. Njegova porodica dugo je živela u Africi, gde mu je otac služio britansku vojsku kao hirurg, pa je Le Klezio odrastao u dvojezičnoj sredini, podjednako koristeći francuski i engleski jezik. Tokom jednomesečnog boravka u Nigeriji, Le Klezio je još kao osmogodišnjak započeo književnu karijeru knjigama „Un long voyage“ i „Oradi noir“, u kojima je čak najavio svoja buduća dela. Nakon studija u Bristolu u Nici, seli se u SAD, gde je radio kao univerzitetski profesor u Bostonu, Ostinu i Albukerkiju, a potom i u Meksiko Siti i Bangkok.

Više o autoru pročitajte:


Kulturni dodatak
PORTRET NOBELOVCA
Putovanja i samoće Ž. M. G. Le Klezija