1. Zatočenik Nebesa
Karlos Ruis Safon
2. Senka vetra
Karlos Ruis Safon
3. Muškarci koji mrze žene – I deo trilogije Milenijum
Stig Lašon
4. Tri metra iznad neba
Federiko Moća
5. Devojčica koja se igrala vatrom – II deo trilogije Milenijum
Stig Lašon
6. Kula od karata – III deo trilogije Milenijum
Stig Lašon
7. Igra anđela
Karlos Ruis Safon
8. Buđenje – I deo serijala Vampirski dnevnici
L.Dž. Smit
9. Moć sadašnjeg trenutka
Ekart Tol
10. Borba – II deo serijala Vampirski dnevnici
L.Dž. Smit
Top 20
Dečja književnost Dijete i zdrav život Domaća književnost Fantastika Horor Istorijski romani Ostali zanimljivi naslovi Politika i ekonomija Popularna beletristika Samousavršavanje Saradnja sa EACEA Savremena književnost Svi kompleti Tinejdžerska književnost Triler Sve knjige hronološki
Na čaši razgovora sa Brankom

Tim povodom urednik domaćih izdanja Čarobne knjige, Nikola Petaković, nedvosmisleno i potpuno namerno seo je za sto Branka Dimitrijevića i u oči mu sasuo sva pitanja koja je imao na umu tokom jednog decembarskog prepodneva.

Kako je nastao „Nećemo o politici“?
Ja lično se ničega ne sećam, možda ima nešto u mom dosijeu, jer sam siguran da su doušnici obaveštavali nadležne da ja nešto pišem u onim međuvremenima kad ne psujem iste te i neke druge nadležne. Ali evo kako mislim da je to bilo, sedeo sam lepo u Amsterdamu i čekao da u septembru idem u Ameriku na te susrete pisaca. Međutim izašao „Oktoberfest“ i u maju me zovu da budem prisutan na promociji. Mislio sam da ću posle toga ići na razna letovanja do septembra, ali su mi svi planovi jedan za drugim propadali, ne mojom krivicom. Pera je izgubio pare na pokeru pa nije imao sredstava, Žika je pozajmio auto Lazi da njegov tast preveze neku ciglu kod Ostružnice, pa nije više video ni Lazu ni auto, Ðura se zaljubio (da li treba uopšte reći da se radilo o nesretnoj ljubavi) a bogami i meni se sve više dopadalo da u Beogradu nađem mesto u svakoj bašti i da ima hladnog piva, što je u ono vreme bila velika retkost....

Znaci tada si preko leta napisao „Nećemo o politici“?
Otkud znaš?!!! Jeste. Uzeo sam od čiste dosade da sredim sobu i nađem jedan scenario za muzički film koji se nije realizovao usled raznih mahinacija nekih tada uticajnih ljudi. Rešim da ga bacim da me ne podseća na korupciju u našoj kulturi (kao da je podsećanje uopšte potrebno), ali pre toga ko velim ajde da ga još jednom pročitam. I tamo nađem jednu scenu koja mi se učinila zgodna za deo nekog romana. Sednem onda i počnem tu scenu da razvijam, svakog dana pomalo. Krajem avgusta roman je bio gotov, a onu prvobitnu scenu sam morao da izbacim jer se nikako nije uklapala. Ostavio sam roman na stolu urednika, koji je očigledno znao neke pouzdanije Pere, Žike i Laze, a o Ðuri da i ne govorimo, pa je bio negde na odmoru. I kad sam bio već neki mesec u Ameriki, napiše mi mama da joj je urednik javio da će se roman štampati. Nikakve promocije u mom odsustvu nije bilo, pa će ovom prilikom ta istorijska nepravda valjda biti ispravljena.

Šta očekuješ od promocije?
Očekujem da ću tu možda biti ja, možda i neko iz Čarobne knjige i bar jedna osoba koja o tom događaju mora da obaveštava nadležne organe (ako to ne učinim ja ili neko iz Čarobne knjige, sumnjam na jednu osobu, ali je neću imenovati) i to bi bilo to. Nemam ja sreće sa tim stvarima. Kad sam imao premijeru moje prve predstave u Ajovi, iznenada je upravo tog popodneva pao takav sneg da je sav saobraćaj stao. Počeli smo sa tri publike, a onda je, tokom prvog čina, ušlo nekoliko jetija, za koje se posle ispostavilo da su međunarodni pisci sa seminara, koji su se probili kroz mećavu. (Među njima bio je i Orhan Pamuk, hteo je o tome da napiše priču ali sam mu objasnio da je to već uradio Pera Kočić.) Kad sam imao prikazivanje prve TV emisije kojoj sam bio urednik i scenarista, na drugom programu javnog servisa, znate li šta je bilo istovremeno na prvom? Treća, odlučujuća utakmica za odlazak na svetsko prvenstvo u fudbalu između Jugoslavije i Španije. Prema tome živo me interesuje šta će se dogoditi 27. decembra da bi sprečilo narodne mase da pohrle na promociju.

Ima li ovaj roman neku ciljnu grupu?
Ovo pitanje upućeno je pogrešnoj osobi. Ja sam uvek zamišljao čitaoce mojih romana kao klince u pubertetu, znate one neprilagođene koji nisu sposobni za sportove, pate za pogrešnim osobama dok su im one prave tu ispred nosa ali oni ih ne primećuju, zainteresovani su za radikalni anarhizam i satanističke rituale, kradu mamama apsint i laudanum.... A kad se ohrabre i preporuče nekom normalnom moju knjigu, ovi ih posle sumnjičavo gledaju ili im pred svima kažu kakva ti je bre ono glupost, što si mi ono dao, ono mora da je pisao neki frik još gori od tebe. A kad ono, bar po reakcijama na internetu, dosta ženskog sveta je čitalo upravo „Nećemo o politici“, pa onda neki svet koji je čak zasnovao brakove, pa dobio i porod. To nisam očekivao.

Kad je reč o ženama, jedan tvoj junak iz knjige ih naziva „greškom prirode“....
Ha-ha, to se muškarci junače kad su sami posle nekoliko čašica. Isto to rade i žene, skupe se, popiju koju, pa opanjkavajuju muškarce. Ja sam veliki ljubimac... Ljubitelj, ljubitelj žena, odnosno bez obzira na ono muško-žensko i tako te stvari, ja brate volim žene kao pojavu u svemiru. Koji bi drugi entitet u vasioni, kad se već sasvim lepo skockao za izlaz na javno mesto, dodao tome neku ešarpu, maramu, šalčić i to iz naizgled čistog mira? Ali da se mi sada lepo i lagano udaljimo sa tankoga leda... Zapravo, ovo ću još reći, mada ne volim da pričam o svom radu i ostvarenom i neostvarenom, hteo sam da napišem i roman „Nećemo o ženama“. Sticajem okolnosti to se nije dogodilo, niti će, a zaista mi je žao zbog toga. Hajde, evo konačno i tog kelnera, dakle u stilu romana: živele žene!

Živele i živeo roman!
Dobro de, neka živi i on.