Opis: Niki zaista postoji. Federiko ju je slučajno ugledao jednog dana u Ulici Del Korso dok je gluvarila sa svojim drugaricama. Tog dana Niki je iz farmerki izvukla mobilni telefon i skoro sat vremena raspravljala se sa svojom majkom. Federiko se često vraćao u Ulicu Del Korso, ali nikada je više nije sreo.

Pisac je obišao više od dvadeset pet svetionika duž italijanske obale. Poslednjim snagama, kad je već bio izgubio svaku nadu, popeo se na trajekt za Ostrvo ljiljana. Na njemu je našao svetionik ove ljubavne priče.

 
„Šta si rekla?”
„Čuj, ne gnjavi.”
Niki poče da sakuplja odeću, pomalo zbunjena.
„Ne, ne, ne, sačekaj.” Alesandro je sedeo u krevetu, ukrštenih nogu, prekrivenih čaršavom. „Ponovi poslednju reč...”
Niki pusti sve one stvari da ponovo padnu na zemlju i pope se na krevet. Stavila je ruke na bokove, raširenih nogu i gledala ga odozgo.
„Žao mi je. Odlučila sam. I dobro si čuo. Izvini, ali ti si moja ljubav.”