Mnogi profesori su držali predavanje naslovljeno sa „Poslednje predavanje“. U njemu su razmatrali sopstvenu smrtnost i iznosili ono što smatraju najvažnijim u životu. Dok su govorili, publiku su neodoljivo nagonili da se zapita: Kakvu bi mudrost oni saopštili svetu da znaju da im je to stvarno poslednja prilika? Ako bismo znali da ćemo sutra nestati, šta bismo želeli da bude naše zaveštanje? Rendija Pauša, profesora informatike na Univerzitetu Karnegi Melon, takođe su zamolili da održi „poslednje predavanje“, za koje on nije morao da zamišlja da mu je poslednje budući da je malo pre toga saznao da boluje od neizlečivog kancera. Ali predavanje koje je održao – pod nazivom „Istinsko ostvarenje snova iz detinjstva” – nije bilo o umiranju. On je govorio o važnosti prevazilaženja prepreka, o...