Opis: Sedeći pred praznim listom papira u kući na selu u okrugu Kler, Džim Fouli započinje pismo svojoj supruzi u nadi da će je ponovo prizvati u svoj život. Tragajući za pravim rečima kojima bi izrazio svoju tugu, otiskuje se na unutrašnje putovanje kroz talase sećanja i razmišljanja o detinjstvu, razočarenjima i snovima, braku i očinstvu, nadama i strahovima – svemu što je oblikovalo njegov život, koji je ostao bez uporišta.
Kroz gorku samoispovest, koja se pretvara i u izazov Bogu, dolazi do spoznaje da je spasenje kroz ljubav moguće.


Ne znam koje reči da upotrebim. Toliko reči je već ispisano. Toliko krajeva i početaka. Izgubio sam veru.
Juče sam satima sedeo ovde za stolom i napisao tek tvoje ime. Napisao sam ga po svim uglovima papira kao da ću te nekim čudom stvoriti tu na sredini. Pisao sam ga čekajući da započnem, ali kako da uopšte počnem ako ne verujem?